Čim je dete u dobi od tri do četiri meseca, majke i očevi mogu (i trebaju) podsticati samostalnu igru. Donosimo šest važnih pravila, koji u tome pomažu:

Šest važnih pravila

Pravilo br. 1: Pustite ih da rade svoje.

Ako se vaše dete samo „zabavlja“, nemojte ga prekidati, bilo da je u pitanju starije dete ili beba. Većina beba nakon budjenja leži mirno u svom krevetcu, igra se sa svojim ručicama, ili guguče. Ti trenuci u kojima je dete samo sebi dovoljno početak su samostalne igre. Savet : tu fazu „potonuća u sebe“ možete produžiti ako neku šarenu igračku, ogledalce, zvončić ili plišanu životinju ostavite u krevetcu ili je pričvrstite na ogradu.

Pravilo br. 2: Omogućite im uzbudljivo okruženje.

Ako beba leži na ćebencetu, igračke joj ostavite u blizini da može da ih dohvati. Deca koja pužu i koja mogu da trče trebaju sigurno i primamljivo okruženje. To su, na primer jastuci po kojima mogu da se penju te predmeti s kojima mogu nešto da grade ili koje mogu da rastavljaju. Savet: te igračke ponudite samo ako se dete igra samo. Nakon toga ih opet pokupite. One povećavaju pobudu za nečim.

Pravilo br. 3: Uvedite im „određeno vreme za samostalnu igru“.

Mala deca će najbolje naći vlastiti ritam igre ako im date priliku da se redovno zaokupe nečim. Strogo određeno vreme za igru (jednom ili dva puta dnevno) je idealno. Pobrinite se za mirnu atmosferu, bez upaljenog televizora ili glasova s radija u pozadini koji bi ih odvraćali od igre. Savet: dete se ne igra samo? Isprva se i vi paralelno igrajte pored njega (ali ne i s njim) i okrenite se nekoj drugoj zanimaciji, čim „utonu“ u svoju igru.

Pravilo br. 4: Izađite iz sobe.

Pod samostalnom igrom podrazumeva se da dete nastavi da se igra I kada ga na nekoliko minuta ostavite samoga u sobi. To sa njim možete da vežbate od četvrtog meseca: izaberite trenutak u kojem je dete nečim fascinirano i napustite sobu. Svoju odsutnost produžavajte korak po korak. Savet: ako dete ne želi ostati samo, vežbajte to s njime. Obavestite ga da, na primer, na kratko morate u kuhinju, u kupaonicu itd., a dok idete do tamo, pričajte s detetom.

Pravilo br. 5: Priskočite u pomoć samo u slučaju nužde.

Lopta se otkotrljala, kockice nisu ostale jedna na drugoj – uvek ima situacija u kojima vaše dete naočigled treba pomoć. Usprkos tome nemojte odmah da im pritrćavate u pomoć, već pričekajte trenutak. Možda dete samo može da reši svoj problem. Savet: nekada je dovoljna mala pripomoć, kao, na primjer, pitanje: “šta bi još moglo da se napravi sa tim kockicama” I dete se već samo igra dalje.

Pravilo br. 6: Ne očekujte previše.

Sva deca mogu da se nauče da se igraju sama. Ali, koliko dugo, to zavisi od toga kakav su tip deteta. Normalno je da se deca mlađa od godinu dana, pet do deset minuta sama bave sa nečim, a između jedne i tri godine  15 do 30 minuta. Savet: iskoristite vreme za sebe i dignite sve četiri u vis!