Mobilni telefoni odvajaju decu od porodice i čine ih nesposobnim za druženje sa vršnjacima, polako gube sposobnost da se samostalno igraju sa igračkama, bave sportom ili čitaju knjige. Pa zašto ih onda dajemo deci?
Zavisnost dece od mobilnih telefona
Roditelji širom Srbije izdvajaju desetine hiljada dinara kako bi opremili svoju decu pametnim telefonima i iPadima, često već tokom niže osnovne škole. U proseku, poslednjih godina, deca svoj prvi pametni telefon dobijaju već u trećem ili četvrtom razredu osnovne škole, kao odgovor na pritisak većine vršnjaka i socijalnih očekivanja, te potrebe roditelja da u današnje vreme u svakom momentu budu na vezi sa detetom. Mnogi roditelji se takođe nadaju da će ovi pametni uređaji podstaći njihovo dete da nauči da bude tehnički pismeno, da razvije svoje kreativne veštine i da koristi ove male računare da bi pojačalo svoje učenje.

Medjutim, kod većine dece, pametni telefoni rade obrnuto: umesto da decu čine pametnijima, mobilni uređaji smanjuju njihovu kognitivnu sposobnost. Ne samo da utiču na memoriju i koncentraciju, već istraživanja pokazuju da stvaraju zavisnost – do te mere da bi mogli da budu „prolaz“ za druge zavisnosti. Takodje, telefoni ometaju decu u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, kao što su ustajanje, obedovanje, druženje sa roditeljima, a pre svega ometa ih u učenju. Drugim rečima, deca bukvalno postaju hipnotisana telefonom, nesposobna da se posvete bilo čemu drugome.

Šta uraditi ?

Za početak, odložite deci davanje telefona za što kasniji period njihovog uzrasta. Budite dosledni, nemojte dozvoliti da Vas deca hvataju u dobrom raspoloženju kako bi gledali slike i video snimke na telefonima jer ćete upasti u agoniju iz koje ćete teško izvući i sebe i svoje dete.

Pokušajte da zabranite skidanje igrica sa Vašeg telefona kako bi se igrala u kolima tokom neke kraće ili duže vožnje. Ukoliko napravite tu prvu grešku, brzo će se pomeriti granica traženog vremena provedenog ispred mobilnog telefona sa 5-10 minuta na 20-30 minuta, a kasnije ćete biti sretni ako je to sat vremena dnevno. Prosek vremena koje većina deca (uzrasta od 12 godina) provodi ispred telefona meri se u satima: 3, 4, 5 pa i više sati.

Ukoliko je neophodno da se prate aktivnosti iz škole na raznim grupama, preuzmite obavezu da Vi to proveravate.

Kada god možete ponudite deci druge aktivnosti za zadovoljenje njihovih potreba za trošenjem slobodnog vremena: terajte ih da se igraju sa svojim igračkama, ili im nabavite nove, kupite im knjige, stripove, rekete za stoni tenis, pa dodajte jedno drugom ping pong lopticu, izvedite ih napolje, pogledajte sa njima neku obrazovnu emisiju, odvedite ih u prirodu. Kada padne sneg, vodite ih na grudvanje ili sankanje, kada je lepo vreme zasadite neko drvo. Terajte ih da vode svoj dnevnik. Kupite im manje muzičke instrumente, šejkere, palice za bubanj, usnu harmoniku, frulu. Na kraju krajeva upišite ih u muzičku školu kako bi imali obavezu više. Probajte da napravite spisak aktivnosti koje bi mogli da obavljate sa decom, jer se, u današnje vreme kada se život brzo živi, nećete setiti čime sve vreme kvalitetno može da se popuni.

Ako Vam je tako lakše, samo im odložite davanje mobilnih telefona kako bi sebi “olakšali” situaciju. Roditelj mora da kontroliše detetovo korišćenje telefona, niko to ne može uraditi umesto njega. Ukoliko dete već ima mobilni telefon, dosledno dogovorite sa detetom vreme za korišćenje istog. Neka to bude vikendom. Radna nedelja neka bude tabu tema, nemojte popuštati pred dečijim suzama i njihovom neodoljivom šarmu. Telefoni su najveći neprijatelj današnje porodice. Utrošićete gomilu energije kako bi vratili harmoniju u svoju porodičnu atmosferu. Obratite pažnju da i sami ne provodite svaki mogući trenutak na telefonu , jer sve Vi prvi i osnovni uzor svojoj deci. I ne dozvoljavajte bakama i dekama, a ni prijateljima, da se mešaju u Vaše odluke.

Pametni telefoni čine nas sklonijim zavisnosti

Svaka zavisnost se zasniva na istoj želji za dopaminskim odgovorom, bilo da se radi o zavisnosti od droge, kockanja, alkohola ili telefona. Kako dopaminski odgovor opada, morate povećati količinu koja vam je potrebna da biste dobili isti rezultat, a sledeći put želite malo više. Tako se pomera količina vremena koje dete provodi sa telefonom na nekoliko sati. Jedna mama priča kako su tek nakon nekog vremena, ona i suprug primetili da im se desetogodišnji sin budi noću kako bi nesmetano i bez opominjanja mogao da koristi telefon.

Postoji mnogo studija o tome da kada jednom stvorimo zavisnost od nečega, postajemo ranjiviji na druge zavisnosti. Tako na primer, postoji zabrinutost kod korisnika benignijih droga kojima se lako pristupa, poput marihuane, da lako mogu postati korisnici težih fizički zavisnih droga, poput heroina.

Mnoge aplikacije koje su izuzetno popularne na pametnim telefonima i drugim uređajima, koriste decenije istraživanja neuronauke i psihologije, koje finansiraju industrije kazina i kockarnica, a koje su stvorene da izazovu zavisnost kod ljudi. Istraživanja koja finansiraju kockarnice dizajnirana su tako da zadrže ljude da se kockaju, a programeri aplikacija na mobilnim telefonima koriste potpuno iste tehnike. Imaju puno zvučnih efekata, ikonica, treperenja, iskakanja pop-up prozorčića koja moraju da se prate, da bi ih primetili i zadržali pažnju na uređaju.

Zavisnost od pametnih telefona deluje slično kao i zavisnost od igara na sreću. Povremeno korisnik dobije neku vrstu nagrade. Ovo može biti poruka, lajk, obaveštenje ili bilo šta drugo što je ugodno primiti, ali čiji je dolazak nepredvidiv. Kad god dobijemo ovakvu nagradu, dopamin koji kontroliše centre zadovoljstva, oslobađa se u mozgu. Tako deca ili ljudi osećaju sreću i žele više tog sadržaja.

Potreba za druženjem.

Deo ljudske prirode je imitiranje, kopiranje i pravljenje modela u procesu ličnog napredovanja. Mobilni uređaji pomažu tinejdžerima u tome. Fotografišu se, biraju najbolji selfi, druže se. Slanje poruka putem Vibera ili Instagrama, SMS-ova prijateljima i guglanje informacija moderan je način pričanja priča oko vatre. Mobilne poruke su pismo 21. veka, pružajući jeftin i posredan način komunikacije.

Svi mi želimo da pripadamo grupi i da budemo prihvaćeni. Mobilni telefoni i društveni mediji pružaju upravo takvu priliku. U digitalnom svetu tinejdžeri mogu da se pridruže forumima, Facebook četovima, Instagram zajednicama ili drugim grupama za razmenu poruka. Vaše dete doživljava osećaj pripadnosti putem lajkova, komentara, poruka. Tako proveravaju mobilni telefon iznova i iznova da bi dobili nagradu. Tako se stvara navika i vaše dete se vezuje za telefon i stvara zavisnost.

S druge strane što više vremena, deca, provode na digitalnim uređajima, to su manje empatična i manje su sposobna da obrade i prepoznaju izraze lica. Postaju otudjeni od svojih bližnjih a kasnije teško ulaze u kompleksnije odnose sa ljudima. Svaki socijalni odnos se zasniva na površnosti. Mobilni telefoni su zlo današnjice a posledice ćemo tek videti kada današnje generacije budu stasale.